Japanski Javor (Acer)

Japanski Javor (Acer)

Japanski javor je listopadno drvo iz porodice Aceraceae. Samonikla je vrsta u Japanu, Koreji i Kini, a širom sveta je popularan kao ukrasno stablo.

Iako rod javora broji više od 150 vrsta, posebno mesto, zauzima vrsta Acer palmatum -japanski ili dlanolisni javor.

Biljka ima levkast, pečurkast, ili oblik kišobrana sa visećim gustim granama, ili sa izbočenim delovima (bonsai forme). Spektar boja lišća japanskog javora je neuobičajeno veliki.

Sačinjavaju ga tonovi i nijanse od svetlozelene, narandžasto žute i crvene, do roza boje. Cveta od aprila do maja purpurno crvenim cvetovima. U prirodi može dostići visinu do sedam metara, dok većina saksijskih i baštenskih sorti dostiže visinu od 0,6 do tri metra.

Japanski javor voli svetla mesta zaštićena od direktnog sunca ili polusenovita. Najbolje raste na svežem i plodnom zemljištu uz veću relativnu vlažnost vazduha. Može da izdrži niske temperature do -30 °C. Ukoliko se sadi u bašti mesto mora biti zaštićeno od jakog vetra. Ukoliko se gaji u saksiji ne sme se dozvoliti da se zemlja isuši, ali treba izbegavati i suvišnu vlagu.

Retka su stabla koja mogu kroz celu godinu pružiti toliki prefinjeni vizualni užitak kao japanski javor. Njihovi listovi menjaju boju prelaskom kroz najfinije nijanse, postepeno od ruba lista ili ruba krošnje kroz kasno leto i jesen. Promene boje lista, u zavisnosti od kultivara (1), vrste ili klimatskih uslova variraju iz godine u godinu i nikad nisu sasvim iste. Japanski javori su cenjeni zbog mladih izdanaka purpurne ili prodorno svetlozelene boje u proleće, sočnog zelenila leti, crvenih i zlatnih nijansi u jesen i zanimljivog i lepog spleta grana zimi. Uvek ostavljaju snažan utisak.

Japanci su, koristeći prirodnu raznolikost i genetsku varijabilnost, stvorili mnoge kultivare i nadenuli im poetična imena koja je često nemoguće prevesti.

Svaki kultivar japanskog javora nosi u sebi toliku genetsku varijabilnost da mu svaki potomak dobijen semenom može biti potpuno različit. Ta različitost može biti toliko velika da je uopšte teško naći sličnost između roditeljske biljke i potomka. Međutim, to nikako ne umanjuje lepotu potomstva jednog kultivara koja može dati celu šumu najrazličitijih primeraka.

U mirnom razdoblju Edo ere, od 1603. do 1867. godine (deo japanske istorije, označava vladavinu grada Edoa), bio je vrhunac kultivacije javora u Japanu. Postoje zapisi sa detaljnim opisom pko 200 kultivara iz tog razdoblja. Uzgajani su kao vrtne biljke, bonsai, a bili su i organizovani izleti u prirodu sa svrhom divljenja javorima u njihovom divljem okruženju. Međutim, kroz svetske ratove nestalo je mnogo vrednih kultivara. U teškim vremenima su celi nasadi i parkovi nestajali kao drvo za ogrev.

Iako je japanski javor tradicionalno drvo japanskog vrta, lepo se može uklopiti i u ostala podneblja i tipove vrta.

Najčešće se japanski javori sade kao pojedinačne biljke na centralnom mestu u vrtu ili na mestu gde značajno doprinose vizuelnom kvalitetu prostora nprimer ulazi, staze, terase i padine. Japanski javori se mogu saditi i u kombinaciji sa ostalim biljkama, ali tada je potrebno posaditi nekoliko primeraka da bi se postigao željeni efekat.

Kombinuje se sa žbunjem i patuljastim drvenastrim biljkama. Sadi se u vrtu, kamenjarima, alpinumima (2) ili u blizini ribnjaka.

Javor se smatra drvetom inteligencije i ima izuzetnu simboliku.

Japanski dlanolisni ili petoprsti javor ( petoprsti jer list liči na ljudsku šaku raširenih prstiju) je simbol ciklusa života i smrti podsećajući posetioca na prolaznost života.
(TEKST JE PREUZET SA WWW.ZELENASRBIJA.RS)

Podeli ovaj post

Ostavite odgovor