Kako se sadi živa ograda? (VIDEO)

Kako se sadi živa ograda? (VIDEO)

Orezivanje žive ograde sa testerom

Orezivanje žive ograde sa testerom

Kako sve češće dobijamo pitanja o sadnji živih ograda u vrtu, rešili smo da napišemo članak koji će vam olakšati sađenje.
Žive ograde su značajni zeleni zidovi koji služe kao pozadina vašem vrtu i ujedno vizuelna barijera koja štiti od spoljašnjih negativnih uticaja. Ovakvo rešenje može uticati na smanjenje buke, i služiti kao filter za čestice prašine i štetnih gasova u vašem dvorištu.  Vrste za žive ograde koje se pretežno koriste na našim prostorima se dele na brzorastuće i spororastuće. Brzorastuće vrste preporučene za žive ograde su Thuja occidentalis, Prunus laurocerasus, Photinia fraseri, Ligustrum ovalifolium, Ligustrum vulgaris, Lonicera nitida. Spororastuće vrste su Buxus semprevirens, Berberis x thumbergii, Spirea japonica, Euonymus japonicus… i druge.

Supstrat pre sadnje treba prihraniti organskim ili mineralnim (NPK) đubrivom, treba da bude ocedit pozicioniran na osunčanim ili polusenovitim pozicijama.
Sam proces sadnje živih ograda je veoma jednostavan. Na krajnje tačke planirane linije ograde se pobadaju dva kočića sa markerima koji se raspoređuju na rastojanje na koje se planira razmak sadnica. Preporučen razmak sadnje je od 0,5m do 0,85m. Nakon toga ašovom na planirane razmake treba iskopati sadne jame, i na njihovo dno staviti sipke rastresite zemlje. Pre sadnje sadnice u sadnoj jami treba napraviti blato u koje se nakon uranja koren biljke, kako bi se što bolje vezao za novi supstrat. Nakon toga biljke treba dobro „ušuškati“ sipkom rastresitom zemljom i zaliti.

Orezivanje je najbitnija stavka kvalitetne žive ograde, stoga je važno da ono bude redovno i prilagođeno vrsti sa kojom se ona formira. Biljke krupnog lista se orezuju makazama za vinovu lozu, i važno je odstraniti kompletan list sa stabljikom, dok kod sitnolisnih vrsta možete koristiti električne testerice ili velike baštenske makaze. Sitnolisne biljke lakše odbacuju oštećen list, i živa ograda neće izgledati neugledno mesecima nakon orezivanja, što nije slučaj ako se na takav način šišaju vrste krupnog lista.  Temperatura je bitan faktor koji ima uticaj na orezivanje, pa je zbog toga bitno da se biljke ne orezuju leti na visokim temperaturama, kada su biljke izložene jakoj insolaciji.

Prihrana je neizostavna! Kako žive ograde rastu u gustom sklopu, biljke su međusobnoj kompeticiji, zbog čega su hranjive materije u deficitu. Prihranu je važno dodavati u periodu vegetacije, od proleća do kraja jeseni, naravno umereno, ali redovno, do dva ili tri puta godišnje, u zavisnosti od vrste.

Pogledaj ponudu, cene i vrste sadnica sa svoj vrt OVDE

Kako je sadnju živih ograda objasnio naš pejzažni arhitekta možete pogledati na sledećem snimku:

Podeli ovaj post