Liliodendron 450din

Liliodendron 450din

Liliodendron tulipifera cena 450din Rasadnik cveca i cetinara Goga i Dragan
Vise o njoj u ovom zanimljivom teksu sa Vikipedije:
(Slike su iz clanka)
Lalino drvo, tulipovac (Liriodendron tulipifera L.) pripada familiji Magnoliaceae Juss.. Rod obuhvata, pored L. tulipifera, još jednu vrstu L. chinense (Hemsl.) Sarg. koja raste u centralnoj Kini. Ime roda potiče od grčkih reči λύρα – lira i δένδρον – drvo, što se odnosi na oblik lista, dok epitet vrste na latinskom znači onaj koji nosi lale. Tulipovac je drvo država Indijane, Kentakija i Tenesija.

10612569_1464261490523327_8109864490124805571_nOpis: Lalino drvo je listopadno drvo visine 30-40 m, sa prečnikom debla i do 2 m. Obrazuje plitak korenov sistem, uglavnom horizontalno rasprostranjen, sa mnogo žiličastih korenova, zahteva dosta prostora. Kora je svetlo siva, a kod starijih stabala podužno plitko ispucala. Grančice su sjajne, zelenkastosmeđe, gole. Terminalni pupoljci su jajasti, spljošteni, sa dve tamnocrvene ljuspe.
Listovi su na dugim peteljkama. Liska je širine 12-18 cm sa 2 bočna režnja i jednim većim srednjim, koji je takođe dvorežnjevit.

Cvetovi su pojedinačni, hermafroditni, do 6 cm u prečniku, ne mirišu. Spoljašnji delovi cvetnog omotača su povijeni, a unutrašnji su uspravni. U donjem delu su narandžastocrveni, a u gornjem zelenkastožuti. Izuzetno su dekorativni, a oblikom podsećaju na cvet lale, po čemu je vrsta i dobila ime. Krunica šestočlana. Prašnici sa kratkim končastim filamentumom i izduženim anterama koje pucaju uzdužno, ima ih mnogo. Tučak sa velikim brojem karpela na izduženoj osovini sa kratkim stubićem i žigom iskrivljenim na jednu stranu; plodnik sa dva semena zametka. Cveta od maja do juna, i medonosna je.

Tulipanovac ima zbirni raspadajući plod šišaričastog izgleda koji sa sazrevanjem menja boju iz zelene u svetlobraon. Plod je uspravan jajasto kupast, dug je 6-9 cm. Pojedinačni plodovi su krilate orašice; krilo terminalno do 3,5-5 cm dugo na vrhu zašiljeno, široko 6-10 mm. Pri dnu krilate orašice, dva semena zametka od kojih obično samo jedan daje seme. Sto plodova obično sadrži 100-120 semena. Seme je ovalno, pljosnato, žućkastosmeđe skoro glatko, sa endospermom i sitnim embrionom, koji je smešten u donjem delu uljastog endosperma. U jednom kilogramu ima 20.000-30.000 zrna sa krilom (180.000 bez krila). Klijavost semena 10-20%, najviše 50%.Klijanje epigeično[1]. Sazreva rano u avgustu pa sve do oktobra, u zavisnosti od podneblja i klimata. Plodovi se osipaju i opadaju od oktobra do januara meseca pri čemu najveći deo opada tokom oktobra i novembra, ali obično manji deo ostane na stablu do kraja zime. Tulipovac je anemohoran, a počinje da plodonosi obično u starosti od 15 do 20 godina, mada su zabeleženi slučajevi da stabla stara 9 godina plodonose[2]. Tulipanovac osrednje rađa gotovo svake godine, dok je pun urod veoma neredovan.
Areal

Severna Amerika: od Indijane i Pensilvanije do Floride i Arkanzasa na nadmorskoj visini od 300-1.400 m.
Bioekološke karakteristike[uredi]

Brzorastuća je vrsta pa je porede sa topolom (tulip poplar, yellow poplar). Relativno je otporna na mraz. Odrasla stabla izdržavaju i do -30 °C, dok mlada izmrzavaju na -12 °C do -18 °C. Dobro raste na bogatim, dubokim, vlažnim, dobro dreniranim, kiselim do neutralnim (slabo alkalnim) zemljištima srednje bogatim mineralnim materijama. Toleriše suvo zemljište, ali to vrlo usporava rast. Na glinovitim, poplavnim zemljištima ne opstaje. Javlja se u pojasu hrastova[3]. Heliofilna je vrsta. Voli topla staništa, pati od vetroloma (što se zapaža i u prirodnom arealu). Presađuje se uproleće sa olistavanjem zbog osetljivog mesnatog korena. Dostiže starost i do 400-500 godina.
Primena

Lalino drvo je vrsta dragocena za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu gde nalazi ograničenu primenu u drvoredima[4], i u ostalim urbanim zelenim prostorima, zbog osetljivosti na visoke koncentracije soli u zemljištu. Intenzivan rast u visinu i rano čišćenje od donjih grana favorizuju je za drvorede. U starosti od 15 godina može da dostigne 12 m, a da pritom čovek, stojeći na zemlji ne može da dohvati najniže grane krune. Često se upotrebljavaju i unutarvrsni taksoni tulipovca koji se dobijaju kalemljenjem običnim spajanjem u januaru-februaru, na dvogodišnje podloge osnovne forme u kontejnerima dobijene iz semena[5]. Najčešći klonovi su:
‘Ardis’ – niži i sa manjim listovima od osnovne forme. Listovi plitkih režnjeva užih pri vrhu.
‘Arnold’ – uske, piramidalne krune; mogu da cvetaju i mlađe individue.
‘Aureomarginatum’ – panaširana forma sa listovima belih ivica; prodaju se i kao sorte ‘Flashlight’ ili ‘Majestic Beauty’.
‘Fastigatum’ – klon sličan klonu ‘Arnold’.
‘Florida Strain’ – brzorastući klon tupih režnjeva, rano ulazi u fertilnu fazu.
‘Integrifolium’ – listovi bez donjih režnjeva.
‘Leucanthum’ – cvetovi beli ili skoro beli.
‘Mediopictum’ – panaširana forma sa listovima sa žutom mrljom u sredini.
‘Roothaan’ – listovi tupih režnjeva.

U Evropu introdukovana 1663. godine, a u Britaniju 1688. U SAD postaje popularna od 1785. kada je Džordž Vašington sreće na planini Vernon i proglašava je „Dvestogodišnjim drvetom“ (dvesta godina od kada je Hariot (Thomas Hariot) otkrio pod nazivom rakiok (rakiock) [6]. Kod nas se ređe sreće a Petrović 1951. navodi neke od lokaliteta: Park u Vršcu (4 stabla stara oko 60 godina), Pačir (visina 17 m, prsni prečnik 65 cm), Čelarevo (3 stabla 8-23 m), Ilok…
„U Beogradu sam video samo jedno drvo. To je ono u parku preko puta od Narodne skupštine. Nalazi se blizu onog betonskog mostića. Svega sam dakle našao 17 drveta. Ni jedno od njih nije starije od 60 godina. Možda bi samo ono najdeblje bilo nešto starije. Ipak sva drveta lepo izgledaju, a dostigla su i lepe dimenzije. Ona se kod nas dobro osećaju.“

Danas je zastupljeniji, a u Beogradu manje grupacije odraslih stabala mogu se videti u dvorištu Tehničkih fakulteta (početak Ruzveltove ulice) i na Banovom Brdu u dvorištu osnovne škole „Josif Pančić“.

Drvo je veoma upotrebljivo, lako je i koristi se za pravljenje muzičkih instrumenata, olovaka i za celulozu (papir). Koren se koristi za poboljšanje ukusa smrčevog piva (spruce beer) ili da smanji gorčinu svakog piva svojim ukusom koji liči na limun. Kora korena i grana ima prijatan miris

Podeli ovaj post

Ostavite odgovor