Paulovnija 550din

Paulovnija 550din

Cena od 55o do 1200 din
Paulovnija, carska paulovnija (Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., sinonim Paulownia imperialis.
Paulovnija, carska paulovnija (Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., sinonim Paulownia imperialis Siebold & Zucc., bazionim Bignonia tomentosa Thunb.) Ime roda po velikoj vojvotkinji Ani Pavlovnoj od Rusije (1795-1865) kraljici Holandije. Epitet vrste tomentosa znači somotasto dlakava, a značenje sinonima imperialis znači carskiOpis vrste
Drvo do 25 m visoko, sa široko kupastom krunom. Kora u mladosti glatka, na starijim stablima tamnosiva, slabo ispucala. Grančice debele, žutosmeđe, ili zelenkastožute, bez sjaja, sa mnogobrojnim ovalnim, svetlim malo uzdignutim lenticelama. Pupoljci naspramni, izuzetno po tri u pršljenu.Listovi izrazito krupni 15-40 cm, prosti, srcasti, zašiljenog vrha, ponekad plitko petorežnjeviti, naspramni ili kod mlađih biljaka po tri u pršljenu i mnogo veći[2], celog oboda, sa obe strane dlakavi, na 10-20 cm dugim lisnim peteljkama. Naličje lista svetlozeleno, lice zeleno. Listovi se mogu pobrkati sa listovima katalpe.

Cvetovi ljubičasti, prijatnog mirisa, pre listanja u uspravnim metličastim cvastima dugim 30 cm i više. Cvetne drške rđasto dlakave. Čašica dlakava, širokozvonasta, petozuba. Krunica cevastozvonasta, 5-6 cm duga, sa tamnim mrljama i žutim prugama sa unutašnje strane.

Plod mnogosemena, dvooka, ovalna čaura, 3-4 cm duga, puca uzduž na pola. U osnovi sa petočlanom somotasto dlakavom čašicom. Plodovi sazrevaju u oktobru-novembru i zadržavaju se na stablu do narednog proleća. Seme sa staklasto prozirnim krilcima, široko objajasto, pljosnato, anemohorno. Seme bez krila 1,5 mm dugo, izduženo ili kopljasto, sivosmeđe sa uzdužnim rebrima. U jednom kilogramu ima nekoliko miliona zrna

Areal
Od prirode rasprostranjena centralnoj i zapadnoj Kini (provincije: Šantung, Honan, Klangsu, Ćekiang, Hupej i Džvan; između 30 i 39° sgš). U Koreji se javlja pojedinačno u srednjoj visinskoj zoni. U Šantungu, Honanu, Hupeju i Džvanu raste u nizijama i područjima sa blažom klimom, ne obrazujući nigde šume[5]. Široko rasprostranjena u svetu u umerenim klimatskim zonama.

Bioekološke karakteristike[uredi]
Vrsta je osetljiva na mraz posebno u mladosti, kasnije izdržava temperaturu do -20 °C. Podnosi punu svetlost i polusenku. Dobro raste na aluvijalnim i drugim dubokim i plodnim zemljištima koja ne sadrže veću količinu kreča. Karakteriše se vrlo brzim rastom, naročito prvih 15-20 godina života, zatim prirast opada. Lako se obnavlja posle šumskih požara jer koren ima jaku izdanačku sposobnost. Paulovnija je tolerantna na zagađenja i nije probirljiva prema zemljištu, pa ima pionirski karakter. Njeni azotom bogati listovi dobri su za ispašu, a koren sprečava eroziju zemljišta. Paulovnija ne može da opstane u senci drugog drveća. Biljke sa orezanim vršnim granama ne cvetaju.

Primena
Široko korišćena ukrasna vrsta u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi za grupnu, soliternu i alejnu sadnju. U doba cvetanja veoma prijatno miriše. Dekorativni su listovi, cvetovi i plodovi. Preko zime u kruni su skupine plodova i cvasti cvetnih pupoljaka koje se tek u proleće otvaraju. Karakteristika bujnog rasta i velikih listova izdanaka biljaka skraćenih na panj, koristi se da se dobiju listovi veličine preko 60 cm i intenzivan rast što su posebni efekti u vrtovima modernog stila.

Tradicionalni običaj u Kini je da se posadi paulovnija kada se rodi devojčica. Pošto je brzorastuća vrsta, Paulovnija je zrela za seču kada se devojka udaje. Od drveta se prave različiti predmeti za devojčin miraz. Rezbarenje drveta paulovnije je umetnička forma u Japanu i Kini. Legenda kaže, da će Feniks sleti na drvo paulovnije samo kada je dobar vladar na vlasti. Nekoliko azijskih žičanih instrumenata pravi se od paulovnije, uključujući i citre: japansku – koto i korejsku – gaiageum.

Meko i lako seme često je korišćeno kao materijal za pakovanje za kineski porcelan pri izvozu tokom XIX veka, pre pronalaska stiropora. Dešavalo se da pakovanje često pukne ili se paket otvori u tranzitu pa je seme raznošeno duž pruge. Ovo, kao i rasejavanje semena sa stabala zasađenih kao ukras, dovelo je dotle da paulovnija postane invazivna vrsta u oblastima gde je klima pogodna za njen rast, posebno u Japanu i istočnom delu SAD

Razmnožavanje
Seme paulovnije odlikuje se pozitivnom fotoblastičnošću, što znači da može da klija samo u prisustvu svetlosti. Ovo je relativno česta pojava kod vrsta sa sitnim semenom sa malo hranljivih materija. Takvo seme ne klija u senci, niti ispod površine zemlje, jer svetlost ne dopire do njega. Za klijanje je potebno direktno svetlo, jer su rezervne hranjive materije ograničene, pa je neophodno da odmah po isklijavanju postoje odgovarajući uslovi za fotosintezu. Klijanje nadzemno[4]. Pored semena razmnožava se uspešno korenskim reznicama u ograđenim lejama ili stakleniku. Ožiljavanje reznica stabla je bezuspešno.

Paulovnija u Srbiji
Petrović 1951. navodi lokalitete na kojima je tada rasla paulovnija:

„Paulovniju nisam često nalazio. U Beogradu je ima na nekoliko mesta. Tako u Botaničkoj Bašti postoji više drveta. Dva drveta ispod staklare postala su iz izdanaka. Prvobitno su bila posađena 1930. godine, ali su ubrzo propala. Zato su 1933. godine bila sasečena na panj. Iz panja su izbili izbojci. Ti izbojci su u 1948 godini bila drveta debela nešto preko 30 sm., a visoka do 12 m. U parku preko od Narodne skupštine postoje dva drveta debela oko 40 sm. i visoka do 14 m. Nalazi se ona u Pančićevom parku, pa u dvorištu jedne kuće u Njegoševoj ulici, najzad u nakim dvorištima na brdu više Gospodarske Mehane i dva jaka drveta u dvorištu japanske vile u Tolstojevoj ulici. Na Topčiderskom Brdu ima još drveta. U Srbiji sam je još video u Koviljači. Taj primerak je debeo oko 25 sm. i visok 7 m.“
(Wikipedia)

Podeli ovaj post

Ostavite odgovor