Kako se sadi živa ograda? (VIDEO)

Orezivanje žive ograde sa testerom

Orezivanje žive ograde sa testerom

Kako sve češće dobijamo pitanja o sadnji živih ograda u vrtu, rešili smo da napišemo članak koji će vam olakšati sađenje.
Žive ograde su značajni zeleni zidovi koji služe kao pozadina vašem vrtu i ujedno vizuelna barijera koja štiti od spoljašnjih negativnih uticaja. Ovakvo rešenje može uticati na smanjenje buke, i služiti kao filter za čestice prašine i štetnih gasova u vašem dvorištu.  Vrste za žive ograde koje se pretežno koriste na našim prostorima se dele na brzorastuće i spororastuće. Brzorastuće vrste preporučene za žive ograde su Thuja occidentalis, Prunus laurocerasus, Photinia fraseri, Ligustrum ovalifolium, Ligustrum vulgaris, Lonicera nitida. Spororastuće vrste su Buxus semprevirens, Berberis x thumbergii, Spirea japonica, Euonymus japonicus… i druge.

Supstrat pre sadnje treba prihraniti organskim ili mineralnim (NPK) đubrivom, treba da bude ocedit pozicioniran na osunčanim ili polusenovitim pozicijama.
Sam proces sadnje živih ograda je veoma jednostavan. Na krajnje tačke planirane linije ograde se pobadaju dva kočića sa markerima koji se raspoređuju na rastojanje na koje se planira razmak sadnica. Preporučen razmak sadnje je od 0,5m do 0,85m. Nakon toga ašovom na planirane razmake treba iskopati sadne jame, i na njihovo dno staviti sipke rastresite zemlje. Pre sadnje sadnice u sadnoj jami treba napraviti blato u koje se nakon uranja koren biljke, kako bi se što bolje vezao za novi supstrat. Nakon toga biljke treba dobro “ušuškati” sipkom rastresitom zemljom i zaliti.

Orezivanje je najbitnija stavka kvalitetne žive ograde, stoga je važno da ono bude redovno i prilagođeno vrsti sa kojom se ona formira. Biljke krupnog lista se orezuju makazama za vinovu lozu, i važno je odstraniti kompletan list sa stabljikom, dok kod sitnolisnih vrsta možete koristiti električne testerice ili velike baštenske makaze. Sitnolisne biljke lakše odbacuju oštećen list, i živa ograda neće izgledati neugledno mesecima nakon orezivanja, što nije slučaj ako se na takav način šišaju vrste krupnog lista.  Temperatura je bitan faktor koji ima uticaj na orezivanje, pa je zbog toga bitno da se biljke ne orezuju leti na visokim temperaturama, kada su biljke izložene jakoj insolaciji.

Prihrana je neizostavna! Kako žive ograde rastu u gustom sklopu, biljke su međusobnoj kompeticiji, zbog čega su hranjive materije u deficitu. Prihranu je važno dodavati u periodu vegetacije, od proleća do kraja jeseni, naravno umereno, ali redovno, do dva ili tri puta godišnje, u zavisnosti od vrste.

Pogledaj ponudu, cene i vrste sadnica sa svoj vrt OVDE

Kako je sadnju živih ograda objasnio naš pejzažni arhitekta možete pogledati na sledećem snimku:

Lovor visanja

Brzorastuće žive ograde

Orezivanje žive ograde sa testerom

Orezivanje žive ograde sa testerom

Žive ograde su oduvek bile poseban detalj raskošnih kuća, parkova ili vrta, međutim njihova brzina rasta nije dovoljna kako bi vaše dvorište bilo u punom sjaju odmah.
Žive ograde na našim prostorima se uglavnom formiraju od Buxus sp. ili Ligustrum ovalifolium, i ukoliko sadnice prilikom nabavke nisu odmah dovoljno velike, iščekivanje do idealne žive ograde može trajati i do deceniju.  Kako bi se postigao što bolji efekat na vašoj zelenoj površini važno je izabrati vrstu koja pogoduje poziciji na kojoj se određena vrsta sadi. Pre sadnje važno je ustanoviti razmak sadnje, naravno da što se gušće sadi, da će se ograda brže spojiti, ali je isto tako važno razmišljati o budućem rastu i pravilnom formiranju iste. Preporučen  razmak sadnje za žive ograde je od 0,5m do 0,8m.  Pre sađenja mladica važno je da zemljište na kome će se razvijati bude ocedito.  Đubrenje živih ograda je neizostavno, (dva puta godišnje) jer biljke rastu u gustom sklopu, i kao takve brzo usvoje sve hranjive materije iz supstrata.

 

Vrste:

Lovor visanja –Prunus laurocerasus ili poznatija kao lovor višnja, jedna je od najboljih brzorastućih vrsta koja se može koristiti za živu ogradu. Kako zimi ne bi posmatrali monotone isprelitane grančice bez listova, lovor višnja kao zimzelena biljka pruža intenzivno zelenu boju bez obzira na godišnje doba. Ova odlika je čini kao idealnu vrstu zbog pružanja pozadinske monotone boje kao podloge za neke od vaših grupacija u vrtu. Brz rast ove biljke zahteva i nešto intenzivnije orezivanje, do tri puta godišnje. Ova vrsta podnosi kako osunčane, tako i senovite položaje, dok je najbolje vitalnosti u polusenci uz redovno zalivanje tokom leta. Bez obzira na krupan vaštani list, ova živa ograda uz redovno orezivanje će imati idealnu teksturu i gustinu.  Cvetanje može biti interesantna pojava ukoliko se preskoči rano prolećno orezivanje, što omogućava foriranje mirisnih belih grozdastih cvasti početkom leta.
Ukoliko smatrate ovu vrstu idealnu sa vaš vrt možete je poručiti već danas klikom OVDE

Fotinija sadnica cena

-Photinia fraseri ‘Red Robin‘  ili poznatija kao fotinija, jedna je od interesantnijih brzorastućih vrsta pogodnih za žive ograde. Specifičnost ovog kultivara ogleda se u crvenim izbojcima koji vremenom dobijajaju tamnije nijanse.  Naravno kao i predhodna vrsta fotinija je zimzelena, te će cele godine vašem vrtu pružati atraktivne tonove. Pogoduju mu osunčani ili polusenoviti položaji uz redovno zalivanje i orezivanje. Važno je redovno orezivanje kako bi ova vrsta imala što više mladica, i samim tim bila intenzivno crvena.

Cvet ove vrste skupljen je u cvasti intenzivnog mirisa. Fenofaza cvetanja je od početka do kraja maja.
Ukoliko smatrate ovu vrstu idealnu sa vaš vrt možete je poručiti već danas klikom OVDE

 

Thuja occ.

Thuja occ.

Thuja occidentalis ‘Smaragd’ iako je četinar, pogodan je za orezivanje.  Fina tekstura čini je idealnom za sve prostore, kao zeleni zid i vizuelnu barikadu za nepoželjne poglede. Thuja zahteva osunčane ili polusenovite položaje, kao i hranjivo ocedito zemljište.
Kod ovog kultivara interesantna je specifična zelena boja koja traje od proleća do kasne jeseni.

 Ukoliko smatrate ovu vrstu idealnu sa vaš vrt možete je poručiti već danas klikom OVDE