Novogodišnje jelke prodaja

Jelka sa busenom

Gde i kako  kupiti novogodišnju jelku sa busenom?

Ponuda novogodišnjih jelki dostupna je OVDE 

Da li možete da zamislite novu godinu bez mirisa četinara u Vašem domu?
Ukoliko je odgovor ne, posetili ste pravi blog u dobrom trenutku. Novogodišnje jelke sa busenom dostupne su odmah samo jednim klikom OVDE, gde možete saznati više o ceni, visini i vrstama novogodišnjih četinara. Novogodišnje jelke mogu se dostaviti na kućnu adresu Aks kurirom čiji troškovi dostave nisu uračunati u cene iz “online” prodaje.

Kako da jelka preživi praznike?

Mi kažemo lako. Jelka sa busenom nakon praznika može nastaviti pravilan rast i razvoj, a za uspešnu sadnju potrebno je primeniti savete našeg rasadnika u nastavku.

1. Kupovina jelke iz rasadnika
Naravno, važno je da jelka bude isključivo iz rasadničke proizvodnje, kako iz ekoloških tako i praktičnih razloga. Novogodišnji četinari proizvedeni u rasadniku imaju odgovarajući odnos i broj sitnih žila u samom busenu (adventivni koren) važnih za pravilnu sadnju biljke nakon praznika.

2. Čuvajte vrh!
Četinari su poznati kao biljke sa monopodijalnim načinom grananja, te vršna grana treba ostati čitava radi očuvanja daljeg habitusa i vitalnosti jelke.

3. Dalje od radijatora
Jelka sa busenom u zatvorenom prostoru mora biti odaljena od grejnih tela zbog suvog vazduha koji lako suši sveže pupoljke.

4. Busen mora biti vlažan
Redovno vodite računa da busen ne ostane suv, jer se upravo u njemu nalazi veliki broj sitnih žilica koje održavaju biljku u životu nakon praznika.

5. Sadnja
Sama sadnja se obavlja na temperaturama iznad nule. Sadna jama je poželjno dublja za 10cm od visine busena, a na dnu iste sipka rastresita zemlja.

6. “Čanak”
Oko novo-posađene jelke važno je ostaviti blago udubljenje u vidu “čanka” koje ima za ulogu zadržvanje vode tokom zime.

Novogodišnja jelka sa busenom cena?
Cene su dostupne jednim klikom OVDE

Detaljnije informacije o dostavi ili preuzimanju potražite pozivom na broj: +381637478018

Thuja smaragd

Najrasprostranjenija zapadna  tuja je piramidalne forme i raste od 3 do 4 metara  u  prvih  10  godina.
Izuzetno otporna vrsta! Primenjuje se za zive ograde , soliter (pojedinacno) , u vecim grupacijama , žardinjere.
Idealna je za orezivanje ,a od nje se mogu izvesti   topijarne forme.
Grane su čvrste ,elastične i često se koristi u živim ogradama, zbog toga sto je otporna na sneg i ne deformisese zimi.

Akcijska cena:
od 1,80 do 2,00 cena je 1200 din
(Akcija traje do isteka zaliha)

Sadnja lokvanja

Cvetovi izuzetne lepote!
Otvaraju se preko dana, dok se zatvaraju preko noci, neke vrste opojno mirišu ,a vecina je samo dekorativna, ali i jedni i drugi zavise od dubine u kojoj ce rasti.

Foto: Shutterstock

Lokvanji  se mogu naci u raznim veličinama. Sve vrste se razvijaju-cvetaju samo ako su ispunjeni uslovi sredine, u koje spada dubina. Dubinom se  smatra se rastojanje od izdanka do površine vodene povrsine. U slucaju da dubina iznosi  do 1 m, znaci da lokvanj treba da se posadi u saksiju visine do  30 cm , dubina sadnje iznosi svega oko  70 cm.
U slucaju da sadite direktno ta dubina treba da bude do 1 m.
Kod  patuljastih lokvanja  voda treba  da  leži  10 , 20 cm  iznad  izdanka .

Velike sorte za vodu veće dubine ne bi trebalo saditi suviše plitko, jer će u tom slučaju biljka formirati puno listova a malo cvetova. Ukoliko pak zasadite sitne sorte za plitka jezera na većoj dubini, biljka neće dosegnuti vodenu površinu. Primera radi, ružičasta vrsta “Laydekeri Lilacea” ima dubinu sadnje od 30-50 cm. Prilikom kupovine obratite pažnju na podatak o dubini na kojoj se sadi biljka!

Japanski Javor (Acer)

Japanski javor je listopadno drvo iz porodice Aceraceae. Samonikla je vrsta u Japanu, Koreji i Kini, a širom sveta je popularan kao ukrasno stablo.

Iako rod javora broji više od 150 vrsta, posebno mesto, zauzima vrsta Acer palmatum -japanski ili dlanolisni javor.

Biljka ima levkast, pečurkast, ili oblik kišobrana sa visećim gustim granama, ili sa izbočenim delovima (bonsai forme). Spektar boja lišća japanskog javora je neuobičajeno veliki.

Sačinjavaju ga tonovi i nijanse od svetlozelene, narandžasto žute i crvene, do roza boje. Cveta od aprila do maja purpurno crvenim cvetovima. U prirodi može dostići visinu do sedam metara, dok većina saksijskih i baštenskih sorti dostiže visinu od 0,6 do tri metra.

Japanski javor voli svetla mesta zaštićena od direktnog sunca ili polusenovita. Najbolje raste na svežem i plodnom zemljištu uz veću relativnu vlažnost vazduha. Može da izdrži niske temperature do -30 °C. Ukoliko se sadi u bašti mesto mora biti zaštićeno od jakog vetra. Ukoliko se gaji u saksiji ne sme se dozvoliti da se zemlja isuši, ali treba izbegavati i suvišnu vlagu.

Retka su stabla koja mogu kroz celu godinu pružiti toliki prefinjeni vizualni užitak kao japanski javor. Njihovi listovi menjaju boju prelaskom kroz najfinije nijanse, postepeno od ruba lista ili ruba krošnje kroz kasno leto i jesen. Promene boje lista, u zavisnosti od kultivara (1), vrste ili klimatskih uslova variraju iz godine u godinu i nikad nisu sasvim iste. Japanski javori su cenjeni zbog mladih izdanaka purpurne ili prodorno svetlozelene boje u proleće, sočnog zelenila leti, crvenih i zlatnih nijansi u jesen i zanimljivog i lepog spleta grana zimi. Uvek ostavljaju snažan utisak.

Japanci su, koristeći prirodnu raznolikost i genetsku varijabilnost, stvorili mnoge kultivare i nadenuli im poetična imena koja je često nemoguće prevesti.

Svaki kultivar japanskog javora nosi u sebi toliku genetsku varijabilnost da mu svaki potomak dobijen semenom može biti potpuno različit. Ta različitost može biti toliko velika da je uopšte teško naći sličnost između roditeljske biljke i potomka. Međutim, to nikako ne umanjuje lepotu potomstva jednog kultivara koja može dati celu šumu najrazličitijih primeraka.

U mirnom razdoblju Edo ere, od 1603. do 1867. godine (deo japanske istorije, označava vladavinu grada Edoa), bio je vrhunac kultivacije javora u Japanu. Postoje zapisi sa detaljnim opisom pko 200 kultivara iz tog razdoblja. Uzgajani su kao vrtne biljke, bonsai, a bili su i organizovani izleti u prirodu sa svrhom divljenja javorima u njihovom divljem okruženju. Međutim, kroz svetske ratove nestalo je mnogo vrednih kultivara. U teškim vremenima su celi nasadi i parkovi nestajali kao drvo za ogrev.

Iako je japanski javor tradicionalno drvo japanskog vrta, lepo se može uklopiti i u ostala podneblja i tipove vrta.

Najčešće se japanski javori sade kao pojedinačne biljke na centralnom mestu u vrtu ili na mestu gde značajno doprinose vizuelnom kvalitetu prostora nprimer ulazi, staze, terase i padine. Japanski javori se mogu saditi i u kombinaciji sa ostalim biljkama, ali tada je potrebno posaditi nekoliko primeraka da bi se postigao željeni efekat.

Kombinuje se sa žbunjem i patuljastim drvenastrim biljkama. Sadi se u vrtu, kamenjarima, alpinumima (2) ili u blizini ribnjaka.

Javor se smatra drvetom inteligencije i ima izuzetnu simboliku.

Japanski dlanolisni ili petoprsti javor ( petoprsti jer list liči na ljudsku šaku raširenih prstiju) je simbol ciklusa života i smrti podsećajući posetioca na prolaznost života.
(TEKST JE PREUZET SA WWW.ZELENASRBIJA.RS)

Paulovnija 550din

Cena od 55o do 1200 din
Paulovnija, carska paulovnija (Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., sinonim Paulownia imperialis.
Paulovnija, carska paulovnija (Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., sinonim Paulownia imperialis Siebold & Zucc., bazionim Bignonia tomentosa Thunb.) Ime roda po velikoj vojvotkinji Ani Pavlovnoj od Rusije (1795-1865) kraljici Holandije. Epitet vrste tomentosa znači somotasto dlakava, a značenje sinonima imperialis znači carskiOpis vrste
Drvo do 25 m visoko, sa široko kupastom krunom. Kora u mladosti glatka, na starijim stablima tamnosiva, slabo ispucala. Grančice debele, žutosmeđe, ili zelenkastožute, bez sjaja, sa mnogobrojnim ovalnim, svetlim malo uzdignutim lenticelama. Pupoljci naspramni, izuzetno po tri u pršljenu.Listovi izrazito krupni 15-40 cm, prosti, srcasti, zašiljenog vrha, ponekad plitko petorežnjeviti, naspramni ili kod mlađih biljaka po tri u pršljenu i mnogo veći[2], celog oboda, sa obe strane dlakavi, na 10-20 cm dugim lisnim peteljkama. Naličje lista svetlozeleno, lice zeleno. Listovi se mogu pobrkati sa listovima katalpe.

Cvetovi ljubičasti, prijatnog mirisa, pre listanja u uspravnim metličastim cvastima dugim 30 cm i više. Cvetne drške rđasto dlakave. Čašica dlakava, širokozvonasta, petozuba. Krunica cevastozvonasta, 5-6 cm duga, sa tamnim mrljama i žutim prugama sa unutašnje strane.

Plod mnogosemena, dvooka, ovalna čaura, 3-4 cm duga, puca uzduž na pola. U osnovi sa petočlanom somotasto dlakavom čašicom. Plodovi sazrevaju u oktobru-novembru i zadržavaju se na stablu do narednog proleća. Seme sa staklasto prozirnim krilcima, široko objajasto, pljosnato, anemohorno. Seme bez krila 1,5 mm dugo, izduženo ili kopljasto, sivosmeđe sa uzdužnim rebrima. U jednom kilogramu ima nekoliko miliona zrna

Areal
Od prirode rasprostranjena centralnoj i zapadnoj Kini (provincije: Šantung, Honan, Klangsu, Ćekiang, Hupej i Džvan; između 30 i 39° sgš). U Koreji se javlja pojedinačno u srednjoj visinskoj zoni. U Šantungu, Honanu, Hupeju i Džvanu raste u nizijama i područjima sa blažom klimom, ne obrazujući nigde šume[5]. Široko rasprostranjena u svetu u umerenim klimatskim zonama.

Bioekološke karakteristike[uredi]
Vrsta je osetljiva na mraz posebno u mladosti, kasnije izdržava temperaturu do -20 °C. Podnosi punu svetlost i polusenku. Dobro raste na aluvijalnim i drugim dubokim i plodnim zemljištima koja ne sadrže veću količinu kreča. Karakteriše se vrlo brzim rastom, naročito prvih 15-20 godina života, zatim prirast opada. Lako se obnavlja posle šumskih požara jer koren ima jaku izdanačku sposobnost. Paulovnija je tolerantna na zagađenja i nije probirljiva prema zemljištu, pa ima pionirski karakter. Njeni azotom bogati listovi dobri su za ispašu, a koren sprečava eroziju zemljišta. Paulovnija ne može da opstane u senci drugog drveća. Biljke sa orezanim vršnim granama ne cvetaju.

Primena
Široko korišćena ukrasna vrsta u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi za grupnu, soliternu i alejnu sadnju. U doba cvetanja veoma prijatno miriše. Dekorativni su listovi, cvetovi i plodovi. Preko zime u kruni su skupine plodova i cvasti cvetnih pupoljaka koje se tek u proleće otvaraju. Karakteristika bujnog rasta i velikih listova izdanaka biljaka skraćenih na panj, koristi se da se dobiju listovi veličine preko 60 cm i intenzivan rast što su posebni efekti u vrtovima modernog stila.

Tradicionalni običaj u Kini je da se posadi paulovnija kada se rodi devojčica. Pošto je brzorastuća vrsta, Paulovnija je zrela za seču kada se devojka udaje. Od drveta se prave različiti predmeti za devojčin miraz. Rezbarenje drveta paulovnije je umetnička forma u Japanu i Kini. Legenda kaže, da će Feniks sleti na drvo paulovnije samo kada je dobar vladar na vlasti. Nekoliko azijskih žičanih instrumenata pravi se od paulovnije, uključujući i citre: japansku – koto i korejsku – gaiageum.

Meko i lako seme često je korišćeno kao materijal za pakovanje za kineski porcelan pri izvozu tokom XIX veka, pre pronalaska stiropora. Dešavalo se da pakovanje često pukne ili se paket otvori u tranzitu pa je seme raznošeno duž pruge. Ovo, kao i rasejavanje semena sa stabala zasađenih kao ukras, dovelo je dotle da paulovnija postane invazivna vrsta u oblastima gde je klima pogodna za njen rast, posebno u Japanu i istočnom delu SAD

Razmnožavanje
Seme paulovnije odlikuje se pozitivnom fotoblastičnošću, što znači da može da klija samo u prisustvu svetlosti. Ovo je relativno česta pojava kod vrsta sa sitnim semenom sa malo hranljivih materija. Takvo seme ne klija u senci, niti ispod površine zemlje, jer svetlost ne dopire do njega. Za klijanje je potebno direktno svetlo, jer su rezervne hranjive materije ograničene, pa je neophodno da odmah po isklijavanju postoje odgovarajući uslovi za fotosintezu. Klijanje nadzemno[4]. Pored semena razmnožava se uspešno korenskim reznicama u ograđenim lejama ili stakleniku. Ožiljavanje reznica stabla je bezuspešno.

Paulovnija u Srbiji
Petrović 1951. navodi lokalitete na kojima je tada rasla paulovnija:

„Paulovniju nisam često nalazio. U Beogradu je ima na nekoliko mesta. Tako u Botaničkoj Bašti postoji više drveta. Dva drveta ispod staklare postala su iz izdanaka. Prvobitno su bila posađena 1930. godine, ali su ubrzo propala. Zato su 1933. godine bila sasečena na panj. Iz panja su izbili izbojci. Ti izbojci su u 1948 godini bila drveta debela nešto preko 30 sm., a visoka do 12 m. U parku preko od Narodne skupštine postoje dva drveta debela oko 40 sm. i visoka do 14 m. Nalazi se ona u Pančićevom parku, pa u dvorištu jedne kuće u Njegoševoj ulici, najzad u nakim dvorištima na brdu više Gospodarske Mehane i dva jaka drveta u dvorištu japanske vile u Tolstojevoj ulici. Na Topčiderskom Brdu ima još drveta. U Srbiji sam je još video u Koviljači. Taj primerak je debeo oko 25 sm. i visok 7 m.“
(Wikipedia)

Magnolia 1200din

Magnolija cena 1200 din
Magnolia   (naziv  roda  drvenastih  biljaka)
familija Magnoliaceae.
Predstavnici ovog roda su drveće i žbunovi  sa krupnim listovima (Magnolia  macrophylla v

262_3

eličina lista je do 1 m)
Plod je zbirni i izgrađen je od spiralno raspoređenih  semenih meškova  koji lice na šišarku.
Posle raspadanja (pucanja) plodova semena vise sa grana na dugačkim belim nitima.


Rod  Magnolija ima oko 200 vrsta stacioniranih u istočnoj Aziji  i atlantskom delu Severne Amerike.
Mnoge vrste se gaje kao parkovsko drveće (Magnolia liliiflora,  Magnolia grandiflora).
Rod je dobio naziv po francuskom botaničaru Pjer Magnol 

Liliodendron 450din

Liliodendron tulipifera cena 450din Rasadnik cveca i cetinara Goga i Dragan
Vise o njoj u ovom zanimljivom teksu sa Vikipedije:
(Slike su iz clanka)
Lalino drvo, tulipovac (Liriodendron tulipifera L.) pripada familiji Magnoliaceae Juss.. Rod obuhvata, pored L. tulipifera, još jednu vrstu L. chinense (Hemsl.) Sarg. koja raste u centralnoj Kini. Ime roda potiče od grčkih reči λύρα – lira i δένδρον – drvo, što se odnosi na oblik lista, dok epitet vrste na latinskom znači onaj koji nosi lale. Tulipovac je drvo država Indijane, Kentakija i Tenesija.

10612569_1464261490523327_8109864490124805571_nOpis: Lalino drvo je listopadno drvo visine 30-40 m, sa prečnikom debla i do 2 m. Obrazuje plitak korenov sistem, uglavnom horizontalno rasprostranjen, sa mnogo žiličastih korenova, zahteva dosta prostora. Kora je svetlo siva, a kod starijih stabala podužno plitko ispucala. Grančice su sjajne, zelenkastosmeđe, gole. Terminalni pupoljci su jajasti, spljošteni, sa dve tamnocrvene ljuspe.
Listovi su na dugim peteljkama. Liska je širine 12-18 cm sa 2 bočna režnja i jednim većim srednjim, koji je takođe dvorežnjevit.

Cvetovi su pojedinačni, hermafroditni, do 6 cm u prečniku, ne mirišu. Spoljašnji delovi cvetnog omotača su povijeni, a unutrašnji su uspravni. U donjem delu su narandžastocrveni, a u gornjem zelenkastožuti. Izuzetno su dekorativni, a oblikom podsećaju na cvet lale, po čemu je vrsta i dobila ime. Krunica šestočlana. Prašnici sa kratkim končastim filamentumom i izduženim anterama koje pucaju uzdužno, ima ih mnogo. Tučak sa velikim brojem karpela na izduženoj osovini sa kratkim stubićem i žigom iskrivljenim na jednu stranu; plodnik sa dva semena zametka. Cveta od maja do juna, i medonosna je.

Tulipanovac ima zbirni raspadajući plod šišaričastog izgleda koji sa sazrevanjem menja boju iz zelene u svetlobraon. Plod je uspravan jajasto kupast, dug je 6-9 cm. Pojedinačni plodovi su krilate orašice; krilo terminalno do 3,5-5 cm dugo na vrhu zašiljeno, široko 6-10 mm. Pri dnu krilate orašice, dva semena zametka od kojih obično samo jedan daje seme. Sto plodova obično sadrži 100-120 semena. Seme je ovalno, pljosnato, žućkastosmeđe skoro glatko, sa endospermom i sitnim embrionom, koji je smešten u donjem delu uljastog endosperma. U jednom kilogramu ima 20.000-30.000 zrna sa krilom (180.000 bez krila). Klijavost semena 10-20%, najviše 50%.Klijanje epigeično[1]. Sazreva rano u avgustu pa sve do oktobra, u zavisnosti od podneblja i klimata. Plodovi se osipaju i opadaju od oktobra do januara meseca pri čemu najveći deo opada tokom oktobra i novembra, ali obično manji deo ostane na stablu do kraja zime. Tulipovac je anemohoran, a počinje da plodonosi obično u starosti od 15 do 20 godina, mada su zabeleženi slučajevi da stabla stara 9 godina plodonose[2]. Tulipanovac osrednje rađa gotovo svake godine, dok je pun urod veoma neredovan.
Areal

Severna Amerika: od Indijane i Pensilvanije do Floride i Arkanzasa na nadmorskoj visini od 300-1.400 m.
Bioekološke karakteristike[uredi]

Brzorastuća je vrsta pa je porede sa topolom (tulip poplar, yellow poplar). Relativno je otporna na mraz. Odrasla stabla izdržavaju i do -30 °C, dok mlada izmrzavaju na -12 °C do -18 °C. Dobro raste na bogatim, dubokim, vlažnim, dobro dreniranim, kiselim do neutralnim (slabo alkalnim) zemljištima srednje bogatim mineralnim materijama. Toleriše suvo zemljište, ali to vrlo usporava rast. Na glinovitim, poplavnim zemljištima ne opstaje. Javlja se u pojasu hrastova[3]. Heliofilna je vrsta. Voli topla staništa, pati od vetroloma (što se zapaža i u prirodnom arealu). Presađuje se uproleće sa olistavanjem zbog osetljivog mesnatog korena. Dostiže starost i do 400-500 godina.
Primena

Lalino drvo je vrsta dragocena za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu gde nalazi ograničenu primenu u drvoredima[4], i u ostalim urbanim zelenim prostorima, zbog osetljivosti na visoke koncentracije soli u zemljištu. Intenzivan rast u visinu i rano čišćenje od donjih grana favorizuju je za drvorede. U starosti od 15 godina može da dostigne 12 m, a da pritom čovek, stojeći na zemlji ne može da dohvati najniže grane krune. Često se upotrebljavaju i unutarvrsni taksoni tulipovca koji se dobijaju kalemljenjem običnim spajanjem u januaru-februaru, na dvogodišnje podloge osnovne forme u kontejnerima dobijene iz semena[5]. Najčešći klonovi su:
‘Ardis’ – niži i sa manjim listovima od osnovne forme. Listovi plitkih režnjeva užih pri vrhu.
‘Arnold’ – uske, piramidalne krune; mogu da cvetaju i mlađe individue.
‘Aureomarginatum’ – panaširana forma sa listovima belih ivica; prodaju se i kao sorte ‘Flashlight’ ili ‘Majestic Beauty’.
‘Fastigatum’ – klon sličan klonu ‘Arnold’.
‘Florida Strain’ – brzorastući klon tupih režnjeva, rano ulazi u fertilnu fazu.
‘Integrifolium’ – listovi bez donjih režnjeva.
‘Leucanthum’ – cvetovi beli ili skoro beli.
‘Mediopictum’ – panaširana forma sa listovima sa žutom mrljom u sredini.
‘Roothaan’ – listovi tupih režnjeva.

U Evropu introdukovana 1663. godine, a u Britaniju 1688. U SAD postaje popularna od 1785. kada je Džordž Vašington sreće na planini Vernon i proglašava je „Dvestogodišnjim drvetom“ (dvesta godina od kada je Hariot (Thomas Hariot) otkrio pod nazivom rakiok (rakiock) [6]. Kod nas se ređe sreće a Petrović 1951. navodi neke od lokaliteta: Park u Vršcu (4 stabla stara oko 60 godina), Pačir (visina 17 m, prsni prečnik 65 cm), Čelarevo (3 stabla 8-23 m), Ilok…
„U Beogradu sam video samo jedno drvo. To je ono u parku preko puta od Narodne skupštine. Nalazi se blizu onog betonskog mostića. Svega sam dakle našao 17 drveta. Ni jedno od njih nije starije od 60 godina. Možda bi samo ono najdeblje bilo nešto starije. Ipak sva drveta lepo izgledaju, a dostigla su i lepe dimenzije. Ona se kod nas dobro osećaju.“

Danas je zastupljeniji, a u Beogradu manje grupacije odraslih stabala mogu se videti u dvorištu Tehničkih fakulteta (početak Ruzveltove ulice) i na Banovom Brdu u dvorištu osnovne škole “Josif Pančić”.

Drvo je veoma upotrebljivo, lako je i koristi se za pravljenje muzičkih instrumenata, olovaka i za celulozu (papir). Koren se koristi za poboljšanje ukusa smrčevog piva (spruce beer) ili da smanji gorčinu svakog piva svojim ukusom koji liči na limun. Kora korena i grana ima prijatan miris

Četinari

Bogat izbor cetinara , zdrav pregledan od strane sumarskog fakulteta.
Raspolazemo, Thuja , Juniperus, Chamachiparis , loptaste ,piramidalne , topijarne forme.
Sve na jednom mestu za vase vrtove.

1e1

Invalid Displayed Gallery

 Sadnja tuja (sadnice sa golim busenom) se obavlja u rano proleće ili u kasnu jesen, odnosno u periodu mirovanja vegetacije, kada zemlja nije smrznuta, a temperatura je iznad 0C. Kontejnirane sadnice se u principu mogu saditi tokom cele godine i postupak je za njih isti. Prvo što trebate uraditi jeste odmeravanje rastojanja između sadnih jama. Ukoliko planirate formiranje zimzelene ograde, tuje se sade redno na rastojanju u zavisnosti od svake vrste. Jako je bitno da se ne pretera u razmaku, odnosno da biljke ne budu pregusto posađene jer kasnije neće moći pravilno da se razvijaju. Kada je reč o tujama koje su kod nas najzastupljenije, a to suThuja columna (stubasta, zapadna),Thuja smaragd (smaragdna), Thuja orientalis (istočna) one se sade na razmaku 70-80cm. Nakon što ste odmerili rastojanje, pristupa se kopanju sadnih jama. Jama treba biti nešto veća u odnosu na sam busen biljke. Npr. ako je busen prečnika 30cm, jama treba biti dubine i prečnika barem 40cm, odnosno sa svake strane treba ostaviti malo mesta, kasnije ćete videti i zašto. Idealna pH zemlje je 5-7, odnosno blago kisela zemlja. Na dno iskopane jame prvo treba staviti sloj stajskog đubriva. Preko toga se postavlja sloj zemlje koji je pre kopanja jame bio površinski ( ta zemlja je plodnija od one koja se nalazi dublje). Ovaj deo je izuzetno bitan jer ukoliko žile dođu u direktan kontakt sa stajnjakom, djubrivo ih može „izgoreti“ i oštetiti. Potom se postavlja biljka. Trudite se da što manje oštetite busen. Ukoliko neki deo korena štrči, slobodno ga možete odseći. Vodite računa da tuja bude uspravno posađena. Oko busena se dodaje humus koji treba dobro sabiti kako ne bi došlo do stvaranja „vazdušnih džepova“. Sadnice trebaju biti posađene na istoj dubini kao što su bile u rasadniku. Na kraju, oko sadnice napravite prsten kako se voda prilikom zalivanja ne bi razlivala. Po završetku sadnje, obavezno dobro natopiti zemlju.
Zalivanje i đubrenje treba vršiti po potrebi, a to ćete vremenom i sami uočiti. Tuje obožavaju redovno zalivanje, „kupanje“ (orošavanje) ali pazite da ne preterate. Previše zalivanja i dugo zadržavanje vode oko busena mogu usloviti truljenje žila, što će se manifestovati odbacivanjem grana. Tokom leta, pogotovo kada su dnevne temperature preko 30C, zalivanje se vrši isključivo uveče, kada sunce zađe ili rano ujutro, pre svitanja. Okvirno, zemlju treba natapati svaka 2 do 3 dana. U proleće i jesen, kada su temperature nešto niže, padavine dosta češće, zalivanje nije neophodno kao leti. Bez obzira na veličinu sadnica, redovno ih treba zalivati prve godine. Kasnije, kada se sadnice prime, treba znati da male sadnice zahtevaju češće zalivanje, dok one starije ređe i obilnije. Kada je reč o đubrenju, tuje možemo đubriti prevrelim stajskim đubrivom koje se najviše preporučuje. Pored toga, može se koristiti veštačko NPK đubrivo kao i tečna đubriva. Stajsko đubrivo je idealno jer u većim količinama ne može naškoditi samoj biljci (dok sa veštačkim treba biti oprezan), a pritom uzevši u obzir da je i prirodno. Kod manjih sadnica (visine do 120cm) bacaju se 2 lopate po sadnici, dok kod onih većih i nešto više đubriva. Idealan period je tokom kasne jeseni i ranog proleća.
Orezivanje je takođe bitan faktor koji utiče na izled biljaka pa i celokupnog vrta. Orezuju se 2 puta godišnje i to u proleće i kasno leto. Posebnog pravila oko orezivnja praktično i da nema. Biljke orezujete onako kako Vama odgovara. Prilikom formiranja žive ograde, biljke treba pustiti da izrastu do željene visine ograde pa ih potom orezati. Vremenom će se razgranati i formirati „zeleni zid“. Eventualno, nakon zime, možete ukloniti oštećene grančice.
Zaštita u zimskom periodu – Štićenje biljaka tokom zime igra bitnu ulogu u uzgajanju ovih biljaka. Ne spominjujući manje, čak su i velike biljke u opasnosti prilikom obilnih snežnih padavina, kada mogu biti pokrivljene ili cele izvaljene iz zemlje. Da bi stesprečili narušavanje izgleda tuja, jedan od načina jeste spiralno obmotavanje biljke kanapom. Jedan deo kanapa se vezuje za samo dno biljke, za stablo, potom se spiralno obmotava oko cele biljke obuhvatajući i najmanju granu i na vrhu se vezuje. Drugi način jeste da biljku umotate npr. protivgradom mrežom i time sprečite nagomilavanje snega. Nikako ne koristite najlon! Pak, ukoliko imate veliki broj biljaka, svaki vid zaštite je besmislen i jedino što Vam ostaje jeste da redovno uklanjate, odnosno otresate biljke od snega.
Sadnja tuja u posude. Tuje posađene u posudama svakako zahtevaju više pažnje i nege od onih u vrtu. Prvo na šta treba paziti jeste pravilan odabir saksije/žardinjere. Glavni problem kod tuja u posudama jeste prekomerno zadržavanje vlage. To možemo izbeći dobrim dreniranjem. Na dno saksije, kao prvi sloj, postavljamo krupniji šljunak, samo toliko da prekrije dno. Potom se stavlja tanak sloj sitnijeg šljunka i peska. Zatim se sipa zemlja, postavlja busen, nabija zemlja oko busena ( sve isto kao i kod sadnje u vrtu). Nakon sadnje obilno zaliti biljku. Biljku povremeno (piše na pakovanju koliko često) treba zaliti tečnim đubrivom. Što se tiče orezivanja, sastava zemlje, kao i zimskog štićenja, sve je isto kao i kod tuja u vrtu. Zalivanje takođe vršite po potrebi, odnosno kada vidite da se zemlja prosušila.