Kada smo počeli da radimo na ovom malom dvorištu, ispred nas je bila prazna površina dimenzija 4 × 8 metara. Vlasnici su želeli da dobiju prijatan prostor za odmor, mesto za sedenje i ljuljašku, ali i dovoljno zelenila. Jedna od važnih želja bila je i da zaklone pogled na limenu ogradu koju su svakodnevno gledali iz dnevne sobe.
Zemljište nije bilo naročito kvalitetno, a prostor je tokom dana izložen jakom suncu. Trebalo je osmisliti raspored tako da sve što su vlasnici želeli stane u 32 kvadrata, a da dvorište ne izgleda prenatrpano.
Zato smo prvo razmišljali o tome kako će se prostor koristiti, a tek onda o izboru biljaka i materijala
Sve počinje idejnim rešenjem
Pre početka radova izradili smo idejno rešenje sa planom sadnje i rasporedom svih elemenata u dvorištu. Predlog smo prezentovali vlasnicima, kako bismo zajedno prošli kroz ideju i usaglasili izgled budućeg vrta.
Odredili smo položaj staze, travnjaka, mesta za sedenje i sadnih površina. Posebno smo vodili računa o pogledu iz dnevne sobe, jer nam je bilo važno da se limena ograda zakloni zelenilom.
U plan smo uključili i pergolu koja će imati više namena, kao i biljke koje odgovaraju uslovima na terenu.
Kada smo definisali raspored, mogli smo da pređemo na radove.
Priprema zemljišta
Prvi posao na terenu bila je priprema zemljišta. Postojeća zemlja nije bila odgovarajućeg kvaliteta, pa smo je dodatno obogatili organskim đubrivom, odnosno peletiranim stajnjakom, dodali kvalitetniju zemlju i malo peska.
Sve smo zajedno obradili i izmešali kako bismo pripremili podlogu za sadnju i travnjak.
Ovaj deo radova se na kraju ne vidi, ali je veoma važan. Kada uređujemo vrt, trudimo se da prvo rešimo ono što biljkama omogućava dobre uslove za rast. Nema mnogo smisla ulagati u sadnice, a zanemariti zemljište u koje ih sadimo.
Formiranje staze i sadnih površina
Kada smo pripremili zemljište, počeli smo da formiramo različite zone.
Definisali smo trasu staze od kamenih ploča, površinu predviđenu za sedenje i delove u kojima će biti posađene biljke. Sadne površine odvojili smo ivičnjakom, kako bismo dobili jasne linije i uredan prelaz između travnjaka, kamena i biljaka.
Na ovaj način smo malom dvorištu dali strukturu. Umesto jedne neorganizovane površine, dobili smo nekoliko povezanih celina koje zajedno čine funkcionalan vrt.
Sistem za navodnjavanje prilagođen prostoru
Pre sadnje biljaka i postavljanja travnjaka ugradili smo sistem za navodnjavanje.
Oko biljaka smo postavili zalivanje kap po kap, dok smo za travnjak predvideli podzemni sistem za navodnjavanje.
Nismo se odlučili za klasične prskalice jer bi, zbog rasporeda površina, zalivale i stazu i deo oko ulaza u kuću. To nam nije odgovaralo, pa smo izabrali rešenje koje omogućava zalivanje travnjaka bez nepotrebnog kvašenja ostalih površina.
Upravo zato je važno da se sistem za navodnjavanje planira zajedno sa rasporedom vrta, a ne tek kada su svi radovi završeni.
Zelenilo između kamenih ploča
Nismo želeli da fuge između kamenih ploča ostanu prazne. Zato smo u njih posadili puzavu majčinu dušicu (Thymus), koja će se vremenom širiti i popunjavati prostor između ploča.
Volimo ovakva rešenja jer kamenoj stazi daju prirodniji izgled. Umesto oštrih prelaza između materijala, biljke će vremenom povezati kamene ploče sa ostatkom vrta.
Puzavica koja pokriva ogradu ka komšiji
Ograde bočno ka komšijama su bile pokrivene veštačkim zelenilom, naš zadatak je bio da posadimo puzavicu koja će te površine učiniti stvarno zelenim.
Na bočnoj strani dvorišta, uz ogradu prema komšijama, posadili smo Parthenocissus tricuspidata
Želeli smo da i taj deo dobije više zelenila, pa smo izabrali puzavicu koja se brzo razvija i može da prekrije veću površinu ograde.
Biljka se vrlo lepo razvila i za relativno kratko vreme prekrila ogradu. Tako smo dobili zelenu vertikalnu površinu, umesto prazne i vizuelno hladne granice.
Izbor biljaka za jako osunčane površine
Prilikom izbora biljaka vodili smo računa o tome da dvorište tokom cele godine zadrži zelenilo i osnovnu strukturu, ali i da se njegov izgled menja sa smenom godišnjih doba.
Zato smo birali pretežno zimzelene vrste, koje dobro podnose visoke letnje temperature i osunčane položaje, a kombinovali smo ih sa biljkama koje u različitim periodima godine unose nove boje, cvetove i teksture.
U jednoj od sadnih površina centralno mesto zauzima fotinija multistem, dok smo u pozadini formirali živu ogradu od fotinije kako bismo zaklonili pogled na limenu ogradu.
Oko nje smo kombinovali lavandu, stipu i puzavi ruzmarin. U drugom delu vrta nalazi se i klematis, koji tokom leta unosi dodatnu boju i cvetanje.
U proleće, pažnju privlače fotinije sa mladim, jarkocrvenim izbojima, dok troprsti partenocisus razvija nove zelene listove.
Tokom leta, lavanda i klematis donose ljubičaste tonove cveta, dok fotinija u pozadini formira gustu, tamnozelenu osnovu. Nakon glavnog perioda cvetanja lavande, cvetanje nastavlja puzavi ruzmarin.
U jesen, troprsti partenocisus postaje jedan od najupadljivijih elemenata vrta. Njegovi listovi postepeno prelaze iz zelene u intenzivnu crvenu boju.
Tokom zime, osnovu vrta čine zimzelene fotinije i ruzmarin, dok lavanda i stipa svojim formama i dalje doprinose izgledu sadnih površina.
Želeli smo da vrt ne bude zanimljiv samo u jednom delu godine, već da u svakom godišnjem dobu ima nešto što privlači pažnju.
Pergola sa tri funkcije
Prilikom planiranja pergole vodili smo računa da ona ne bude samo dekorativni element, već da ima više namena i da doprinese boljoj organizaciji malog prostora.
Zato smo je osmislili tako da ima tri funkcije.
Prva je potpora za puzavicu, koja će vremenom obrasti konstrukciju i dodatno naglasiti ulaz u dvorište, stvarajući zeleniji i prirodniji prelaz između različitih delova prostora.
Druga je mesto za odmor. Na konstrukciju smo postavili viseću ljuljašku, koja vlasnicima pruža mogućnost da se opuste i uživaju u svom malom vrtu.
Treća funkcija je vizuelno odvajanje prostora. Pergola formira svojevrsni portal, daje dvorištu dubinu i stvara osećaj prelaska iz jedne zone u drugu.
Tepih trava za kraj
Travnjak smo postavili na samom kraju, kada su sve ostale zone već bile formirane.
Biljke su bile posađene, kamen postavljen, a pergola završena. Tek tada smo postavili tepih travu, poravnali je i obilno zalili.
Redosled radova bio je važan kako bismo izbegli nepotrebno gaženje i oštećivanje novog travnjaka tokom završetka ostalih elemenata.
Postavljanjem trave dvorište je dobilo svoju završnu zelenu površinu, koja povezuje sve prethodno formirane zone u jednu celinu.
Ovaj projekat pokazuje da veličina dvorišta ne određuje koliko ono može biti funkcionalno i prijatno. Mnogo je važnije kako se prostor isplanira, kako se različite zone povežu i kako se svaki element prilagodi potrebama vlasnika.
Dobar vrt nije samo prostor koji lepo izgleda. To je prostor koji ljudi zaista koriste i u kojem vole da provode vreme.