Orezivanje fotinije: kada i kako pravilno orezivati

Iz našeg iskustva, fotinija (Photinia × fraseri ‘Red Robin’) je veoma otporna biljka u našim uslovima. Zbog toga ova biljka postaje sve popularnija, ali ma par stvari koje fotiniji ne odgovaraju, a o tome smo pisali u blogu o bolestima fotinije.

Kada planiramo formiranje žive ograde, biramo odgovarajući razmak za sadnju i puštamo biljke da rastu. Ali to je tek prvi korak i često se ljudi ne znaju kako pravilno da orežu živu ogradu, tako da ćemo danas da Vam prenesemo naše iskustvo koje smo stekli dugogodišnjim radom u rasadniku i održavanju privatnih dvorišta.

Ispod je i naš kalendar orezivanja i način rada. Sve ostalo o fotiniji, od sadnje do zime, pročitajte u tekstu fotinija za živu ogradu, a sadnice fotinije Red Robin pogledajte na stranici proizvoda.

Kada se orezuje fotinija

Fotiniju orezujte u proleće i leto, a po potrebi ukoliko je sezona rasta jača, slobodno orežite i u junu. Nama u rasadniku je cilj da imamo kompaktnu biljku i kod nas su dva ili tri orezivanja godišnje rutina.

Prvu rezidbu radimo u proleće, a poslednju u kasno leto ili početkom jeseni, najkasnije u septembru. Između njih, ako ograda brzo raste, sledi još jedno oblikovanje. Ceo godišnji raspored, zajedno sa đubrenjem, izgleda ovako:

Kako se orezuje živa ograda

Odmah posle sadnje ne orezujemo, kako biljku ne bismo dodatno izložili stresu. Mi mlade biljke u rasadniku redovno orezujemo, pa su naše sadnice u sezoni sadnje već razgranate u osnovi. To obezbeđuje brže širenje i zatvaranje ograde.

Pri redovnoj rezidbi skraćujemo 20-30 cm, ali nikada više od jedne trećine visine biljke. Cilj nije da ograda brzo poraste, nego da bude gusta od zemlje pa do željene visine. U živoj ogradi fotinija raste oko 50 cm godišnje, zavisno od đubrenja i rezidbe. Pošto visina dolazi brzo, slobodno orezujte, nećete pogrešiti.

Dobra praksa koju primenjujemo je da pratimo na koju stranu pupoljak izbija. Orezujemo 2 cm iznad pupoljka koji je okrenut ka strani gde želimo da dobijemo granu. Iz tog pupoljka razvija se novi izdanak, koji će doprineti gustini ograde.

Pratite pravac rasta grana i ostavljajte one koje doprinose formiranju ograde. To su uglavnom bočni izdanci, a ne grane koje rastu samo u visinu. Redovnom rezidbom podstičemo razvoj novih izdanaka, pa biljka izgleda bujnije.

Oblik žive ograde je veoma važan

Kod formiranja žive ograde od fotinije vodimo računa da donji deo bude malo širi od gornjeg. Ovo je važno zato što gornje grane, ako previše izrastu, mogu da zaklone svetlost donjem delu biljke. Vremenom dolazi do proređivanja i ogoljavanja pri zemlji.

Zato preporučujemo da ogradu prilikom orezivanja oblikujete blago trapezasto, tako da se postepeno sužava prema vrhu. I mi kada održavamo privatna dvortišta primenjujemo ovaj način orezivanja, jer želimo da biljka bude gusta celom visinom, a ne samo u gornjem delu.

Alat koji mi inače koristimo:

• Za orezivanje manjih biljaka koristimo klasične ručne baštenske makaze.
• Kada imamo već formiranu ogradu, kada su grane zadebljale i potrebna je jača snaga i više vremena, tada razmotrite orezivanje benzinskom ili električnom testerom.
• makaze za dve ruke, za finiš i ravne linije.

Đubrenje uz rezidbu. Rezidba i đubrenje idu zajedno. U proleće (mart ili april) mi koristimo Osmocote 15:15:15, da podstaknemo rast novih grana i lišća, bujnost i mlade karakteristične crvene listove. U jesen (septembar-oktobar) koristimo đubriva bez azota, bogatija fosforom i kalijumom, kojima biljku pripremamo za zimu.

Proređivanje unutrašnjosti

Često zanemarena, a bitna stvar kod održavanja žive ograde je proređivanje unutrašnjosti i uklanjanje grana koje prave „gužvu“. Ova mera održavanja važna je kako bismo proredili unutrašnjost biljke, omogućili bolje strujanje vazduha, prodor svetlosti i lakše uočavanje eventualnih bolesti.

Gusta unutrašnjost zadržava vlagu nakon kiše ili zalivanja. Kada vazduh slobodno struji, lišće i grane se brže suše, čime se drastično smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja.

Uklanjanjem unutrašnjih grana omogućavamo sunčevoj svetlosti da prodre dublje u unutrašnjost žive ograde. To sprečava da unutrašnje grane potpuno ogole i odumru.

Mi ovaj posao radimo u rano proleće (mart-april) ili u oktobru. Koristite oštre i dezinfikovane makaze. Fokusirajte se na grane koje se ukrštaju, one koje rastu ka unutrašnjosti, kao i na sve suve i bolesne delove.

Jedan savet da ne pogrešite i negativno utičete na izgled ograde – uhvatite unutrašnju granu i lagano je pomerajte da vidite da li se vidi spolja. Ako se ne vidi, slobodno je možete odseći i to neće uticati na izgled. Obično su te unutrašnje grane gole, bez lišća pošto svetlost do njih ne dolazi tako lako. Ipak, čak i ako dođe do manjih promena u izgledu, eventualna praznina će se vremenom popuniti novim izdancima.

Podmlađivanje i oblikovane forme

Stara ili proređena ograda. Ako je ograda previsoka ili je proređena pri dnu, fotinija podnosi i jaču prolećnu rezidbu kojom se podmlađuje. Ipak, odjednom ne uklanjajte više od trećine biljke. Posle takve rezidbe biljka ponovo izbacuje bočne grane i nove crvene listove.

Kugla na stablu i multistem (višestablašica). Oblikovane forme orezujemo kada se naruši njihov izgled i forma, a ne po kalendaru. Ne orezujemo ih zimi, ni usred leta po jakim vrućinama.

Najčešće greške pri orezivanju

• Ograda se pusti u visinu. Ograda tada ogoli pri dnu. Kada je ponovo redovno orezujete, fotinija izbacuje nove donje grančice iz glavnih stabala i ograda se popuni.
• Azot u jesen. Tera nove izdanke pred zimu, a oni ne stignu da izgrade otpornost na mraz. Koristite NPK koji ima malo azota a više fosfora i kalijuma, recimo NPK 5:10:20 i to uradite početkom oktobra.

Česta pitanja o orezivanju fotinije

Sadnice iz naše proizvodnje pogledajte na stranici fotinija Red Robin. Kako se ograda sadi korak po korak, pročitajte u tekstu kako se sadi živa ograda.

Autor: Jelena Tica, master inženjer pejzažne arhitekture.